Niš zamalo dobio železnicu tokom uprave Midhat-paše, ali ovaj projekat, iako obećavajući, nije realizovan u njegovom mandatu. Inicijativa za povezivanje Niša železničkom mrežom pokrenuta je početkom šezdesetih godina 19. veka, kada je Osmansko carstvo nastojalo da modernizuje infrastrukturu. Iako je plan obuhvatao izgradnju pruge koja bi povezala Istanbul, Jedrene, Filipopolj, Sofiju i Niš, političke i tehničke prepreke usporile su proces.
U junu 1861. godine, ugovor za gradnju prve deonice potpisan je sa francuskim trgovcem Monsieur Recomom, koji je trebalo da započne radove između Jedrena i Istanbula. Planirano je da cela mreža bude podeljena na tri segmenta: Jedrene-Filipopolj, Filipopolj-Sofija i Sofija-Niš, sa ukupnim rokom završetka od devet godina. Uprkos velikim očekivanjima, Midhat-paša nije dočekao realizaciju ovog značajnog projekta tokom svog mandata u Nišu.
Dok se Niš nije našao na železničkoj mapi, Midhat-paša je uspešno realizovao druge infrastrukturne projekte. Telegrafske linije su završene tokom njegove uprave, omogućavajući bržu komunikaciju između ključnih osmanskih gradova. Stanovništvu Niša objašnjene su prednosti telegrafa, pa su brzo i besplatno postavili stubove i drvene telegrafske stanice, što je ubrzalo uvođenje ove tehnologije.
Prema planovima iz 1858. godine, trajne telegrafske stanice trebalo je da se grade u Nišu, a dve godine kasnije odlučeno je da se linija produži ka Prištini. Do kraja Midhat-pašinog mandata završene su i nedovršene linije prema Vidinu i Berkovci, dodatno jačajući komunikacionu mrežu Osmanskog carstva u regionu.
Iako železnica nije stigla do Niša u ovom periodu, planovi za njenu gradnju ostavili su trajni trag na region. Niš zamalo dobio železnicu, ali je umesto toga postao ključna tačka za razvoj telegrafskih komunikacija i druge infrastrukturne projekte. Ova priča podseća na značaj odlučnosti i vizije u prevazilaženju prepreka na putu modernizacije.
Zaključak:
Midhat-pašina vizija modernizacije bila je značajna za Niš i širu regiju, uprkos neuspehu da se realizuje železnica. Ovaj period osvetljava važnost infrastrukture u povezivanju gradova i doprinosi istorijskom razumevanju razvoja regiona. Iako železnička pruga nije stigla do Niša, zaostavština telegrafske mreže i dalje je vidljiva u značaju koji je ovaj grad imao u osmanskoj komunikacionoj mreži.
