Branko Bjegović bio je hrabar student i borac koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji antifašističkog pokreta. Rođen 5. aprila 1920. godine u Glini, Hrvatska, Branko je od malih nogu pokazivao izuzetnu radoznalost i intelektualne sposobnosti. Pre nego što je krenuo u školu, već je znao da čita i piše zahvaljujući sestri Anđeliji, učiteljici koja mu je prenela prva znanja.
Obrazovanje i početak političkog angažmana
Nakon smrti oca Jovana 1926. godine, majka Sofija seli porodicu u Zagreb, gde Branko nastavlja školovanje.
Još uvek u gimnaziji odlazi u Bihać, gde se priključuje Komunističkoj partiji Jugoslavije (KPJ). Njegov aktivizam uključivao je agitaciju po selima oko Bihaća, što ga je dovelo pod sumnju vlasti. Godine 1936. uhapšen je i zatvoren u zloglasnom zatvoru „Kula“ u Bihaću. Optužen je za komunističku propagandu i tajne sastanke, ali je, zahvaljujući ujaku dr Đorđu Brankoviću, oslobođen.
Studentski dani i ratni preokret
Po izlasku iz zatvora, Branko odlazi kod brata Dušana na Šušak, gde završava gimnaziju. Govorio je francuski i nemački jezik. Po završetku mature, vraća se u Zagreb i upisuje Pravni fakultet, gde zbog loših finansijskih prilika radi u poreskoj upravi.
Dolaskom Drugog svetskog rata, Branko odlazi u Novi Sad sa sestrom Anđelijom i zetom Simom Pantelićem. Kada je rat stigao u Jugoslaviju, seli se u Beograd i priključuje Kraljevačkom partizanskom odredu. Njegova borba bila je nemilosrdna, a posle borbi u Kraljevu, na Kopaoniku i u Dragačevu, uhvaćen je u selu Rudince i prebačen u logor Crveni krst u Nišu.
Bekstvo iz logora i poslednja bitka
Branko Bjegović bio je jedan od organizatora čuvenog proboja iz logora Crveni krst 12. februara 1942. godine. Preživeli logoraši su kasnije svedočili da je upravo on uzviknuo „NAPRED DRUGOVI!“ i poveo zatvorenike ka slobodi. Posle bekstva, pridružio se Ozrenskom NOP odredu, gde se borio još godinu dana.
Njegova poslednja borba odigrala se u Nišu, u blizini duvanske industrije, nedaleko od logora iz kojeg je pobegao. U toj akciji protiv nemačkih snaga Branko je izgubio život. Njegovo telo nikada nije pronađeno, ali njegov herojski čin ostaje deo istorije otpora fašizmu.
