Katastrofalna poplava u Nišu 1948. godine bila je jedna od najrazornijih prirodnih katastrofa koje su pogodile grad, ostavljajući trajne posledice na infrastrukturu i stanovništvo.
Razorni vodostaj i obim poplave
Dana 23. juna 1948. godine, Nišavu je pogodio ogroman poplavni talas, pri čemu je razlika između najnižeg i najvišeg vodostaja iznosila čak 5,5 metara. Beogradmalski most, koji je imao propusnu moć od 1.096 kubnih metara vode u sekundi, postao je svojevrsna brana, dodatno povećavajući razmere poplave.
Zbog naglog porasta vodostaja, cela leva obala Nišave, sve do naselja Gorica, našla se pod vodom. U nekim delovima grada, poput područja oko škole „Učitelj Tasa“, naslage rečnog mulja dostigle su visinu od čak 1,55 metara, iako se ta lokacija nalazi 900 metara daleko od same reke.
Prirodni tok Nišave pre regulacije
Pre izgradnje Zavojskog hidroenergetskog sistema, Nišava je imala ekstremne varijacije u protoku vode. Količina vode u reci kretala se od svega 4 kubna metra u sekundi tokom sušnih perioda, pa sve do 400 kubnih metara u sekundi pri obilnim padavinama. Tokom najvećih katastrofalnih vodostaja, količina vode prelazila je i 1.000 kubnih metara u sekundi, što je dovodilo do velikih poplava.
Istorijski pregled velikih poplava
U poslednjih 150 godina, Nišava je više puta izlazila iz korita, nanoseći ogromnu štetu okolnim naseljima i infrastrukturi. Pored poplave iz 1948. godine, katastrofalni vodostaji su zabeleženi i 1897. i 1926. godine, pri čemu su svaka od ovih poplava ostavila ozbiljne posledice po grad i njegove stanovnike.
Zaključak
Katastrofalna poplava u Nišu 1948. godine ostaje upamćena kao jedna od najrazornijih u istoriji grada. Ekstremne vremenske prilike, zajedno sa nedostatkom adekvatne regulacije toka reke, dovele su do velike katastrofe koja je oblikovala buduće infrastrukturne projekte u regionu.
